Širokopojasni internet uskoro stiže i u ruralne sredine, a usvajanje akcionog plana za razvoj elektronskih komunikacija kojim je predviđen ovaj projekat očekuje u narednih nekoliko nedelja, najavio je Stefan Lazarević, državni sekretar za elektronske komunikacije, informaciono društvo i poštanski saobraćaj.
Lazarević je rekao da bi plan, koji se trenutno nalazi na razmatranju u drugim ministarstvima, trebalo da definiše aktivnosti koje se odnose na razvoj elektronskih komunikacija u naredne dve godine.
– Prioriteti su završetak procesa digitalizacije i razvoj širokopojasnog interneta. Vlada Srbije donela je plan namene koji omogućava uvođenje novih tehnologija u funkcionisanje mobilnih telekomunikacija i one bi trebalo da omoguće lakše pokrivanje širokopojasnim internetom udaljenih i ruralnih predela – objasnio je Lazarević.
Sve te mere trebalo bi, kako se očekuje, da omoguće da u narednom periodu poraste broj domaćinstava koja će imati pristup internetu i brži razvoj u udaljenim seoskim sredinama.
U Srbiji danas oko 50 odsto domaćinstava ima pristup internet, a trend rasta na godišnjem nivou iznosi između pet i 10 odsto, rekao je Lazarević.
On je dodao da oko 38 odsto domaćinstava ima pristup “brzom” internetu i to najviše u Beogradu, Vojvodini, a najmanji “protok” je u centralnoj Srbiji.
– To su indikatori koji će biti veoma značajni u definisanju podsticajnih mera za razvoj širokopojasnog interneta. Osim tih mera, neophodno je što više raditi i na promociji njegovog značaja za razvoj društva, privrede i ekonomije države – kazao je Lazarević.
On je naveo da i Srbija teži ciljevima koje je postavila EU, a kojima je previđeno da brzina interneta bude oko 30 megabita u sekundi do 2016. godine, a do 2020. oko 100 megabita.
Internet u Srbiji uglavnom koriste mlađi ljudi, što je trend i u drugim državama, ali se on koristi najčešće za “najosnovnije radnje” kao što su čitanje elektronske pošte, skidanje filmova i muzike, dok se znatno manje koristi u poslovne svrhe.
Prema prošlogodišnjim istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku, broj ljudi koji koriste internet i onih koji nikad nisu imali pristup toj mreži je isti – 48,4 odsto.
U najvećoj meri internet koriste studenti (99,5 odsto), prate ih zaposleni (71,5 odsto), dok značajan broj nezaposlenih takođe surfuje internetom (40,6).